Садржај знања
Из хемијске и фармаколошке перспективе, молекуларној структури кленбутерола недостаје кичма стероидног језгра „циклопентафенантрен“, већ је заснована на структури „аминоетанола“. Пре свега циља на 2-адренергичке рецепторе тела, који су широко распоређени на површини глатких мишића бронхија, влакана скелетних мишића и белих масних ћелија. Као селективни 2 агонист, његов афинитет за 2 рецептора је 20-30 пута већи од 1 рецептора (примарно лоцираних у срцу). Стога, у конвенционалним дозама (20-120 уг дневно), може ублажити симптоме астме опуштањем глатких мишића бронхија (његова првобитна клиничка употреба) и активирати метаболичке путеве у масним ћелијама и мишићним ћелијама. Његова срчана стимулација је далеко мања него код неселективних агониста (као што је салбутамол).хттпс://ввв.фиерцеравсоурце.цом/стероид-финисхед/стероид-готови-таблетс/стромусц-бренд-40мцг-цленбутерол-100-таблетс.хтмл
Његове основне разлике у односу на традиционалне стероиде леже у три кључне области: Прво, разликују се у својим циљним местима. Стероиди регулишу експресију гена везивањем за андрогене рецепторе, постижући мишићну хипертрофију и анаболичке стероиде, док кленбутерол активира 2 рецептора да би покренуо путеве другог гласника (као што је цАМП-ПКА пут) без икакве регулације гена. Друго, разликују се по својим основним ефектима. Стероиди се фокусирају на „изградњу мишића и анаболичке стероиде“, док такође нуде неке предности-сагоревања масти. Кленбутерол, с друге стране, првенствено промовише „ефикасно сагоревање масти“ и нема директан раст мишића. Може постићи очување мишића само смањењем разградње мишића (инхибирањем убиквитин-протеазомског система). Треће, разликују се по својим нежељеним ефектима. Нежељени ефекти стероида су првенствено ендокрини (као што су супресија тестостерона и хиперплазија дојке) и хепатички (17 -алкиловани стероиди), док нежељени ефекти кленбутерола првенствено утичу на кардиоваскуларни систем (као што су лупање срца и флуктуације крвног притиска) и дрхтање мишића (изазвано дисактивацијом 2 рецептора ендокриног мишића).
У фитнес окружењу, апликације Кленбутерола се фокусирају на помоћ при губитку масти и побољшање атлетских перформанси. Током фазе губитка масти, активира хормон-осетљиву липазу (ХСЛ) у адипоцитима, убрзавајући разградњу триглицерида у слободне масне киселине и истовремено повећавајући оксидацију митохондријалне масти. Клинички подаци показују да дневна доза од 80 уг може повећати оксидацију масти за 30%-40% и смањити губитак мишића узрокован исхраном са мало-угљеним хидратима (нарочито током периода пре-такмичења када је проценат телесне масти испод 10%). За побољшање перформанси, повећава проток крви и снабдевање кисеоником скелетним мишићима, одлажући акумулацију млечне киселине и повећавајући аеробну издржљивост умереног-до-високог-ина (као што је једночасовно трчање) за 15%-20%. Међутим, то нема значајан утицај на перформансе тренинга снаге.
Важно је напоменути да „не-стероидна” природа кленбутерола не значи да је без ризика-: дуготрајна- употреба (преко 6-8 недеља) може да доведе до десензибилизације рецептора за 2, што захтева „степено смањење дозе” или „испрекидану употребу од 2 недеље” (нпр. 1 ефикасну употребу од 2 недеље) (нпр., 1 недељу дана). Прекомерна употреба (преко 200 уг/дан) може да превазиђе селективност 2 рецептора, активира 1 рецептор и изазове аритмије, што захтева строгу контролу дозе. У суштини, кленбутерол је "метаболички модулатор" пре него "лек за изградњу мишића". Његова улога би требало да буде додатак циклусу стероида, а не као замена за основну улогу стероида.
